ЕКСПРЕСИОНИЗАМ
Долази до негације тоналног центра и било каквих функционалних
и лествичних условљености. Композитори теже ка изједначавању свих 12 тонова хроматске
лествице, акордима не-терцног склопа и мелодијским скоковима у великим интервалима.
Они су зачетници додекафонског система, чији је аутор Арнолд Шенберг.
Основу компоновања чини слободно изабрана серија од 12 различитих
тонова, који морају да стоје увек истим
редом, било хоризонтално мелодијски, било вертикално хармонски (акордски).
Додекафони систем (од 12 тонова) ће се у рукама Берга (Шенберговог ученика)
још више организовати и подвргнути тоталној
организованости музичке материје. Он није тотално организовао само редослед тонова,
већ и ритам и динамику и оркестрацију,
што је довело до серијалне музике, тј. врхунца експресионизма. Експресија (lat. expressio) - израз.
НЕОКЛАСИЦИЗАМ
Постигао је знатно више успеха од експресионизма. Композитори овог правца
теже јасној музичкој форми, тражећи
узоре форме у класици и бароку, али уз потпуно слободан и савремен хармонски језик
и слободан третман дисонанци.
Сазвучја су најчешће не-терцног склопа, нпр. квартног, али и терцна са додатим секундама. Такође
су одбачени дур и мол.
Композитори: Пол Хиндемит, Бела Барток, Сергеј Прокофјев, Дмитриј Шостакович, Игор Стравински...
Остали правци:
• Алеаторика – дело није у потпуности фиксирано, па је импровизација врло
заступљена.
• Минимализам – са минималним музичким средствима може се изградити читава
композиција.
• Електронска музика
• Конкретна музика – са семпловима и звуцима из природе.
