Бројни музички облици барока нестају у класицизму, али постоје и они који опстају. То су опера, миса и ораторијум.
Опера наставља са својим развојем. Мисе проналазимо у стваралаштву Волфганга Амадеуса Моцарта и Лудвига ван Бетовена. Ораторијуме налазимо у стваралаштву Јозефа Хајдна.
СОНАТНИ ЦИКЛУС
Највећи значај придаје се стварању цикличних музичких облика: сонате, симфоније, концерта и камерних дела.
Све ове цикличне композиције или композиције сонатног циклуса, састоје се из 3 или 4 става. Став означава део (целину) у оквиру једне веће инструменталне композиције.
Све композиције сонатног циклуса имају исти први став – сонатни облик. Овај део је драмски став и сличан је књижевном делу јер га чине три одсека:
- Експозиција / увод, у којој се представљају две музичке теме које су потпуно супротне једна другој,
- Развојни део са заплетом, који је и најдужи и најсложенији
- Реприза / закључак (расплет), са понављањем обе теме са почетка
Пажљиво одгледајте наредни видео и упознајте се са сонатним обликом.
Концерт
је композиција за соло инструмент и оркестарску пратњу. Има 3 става. Концерти
су писани најчешће за најпопуларније инструменте – клавир и виолину, али и за све
друге инструменте – трубу, кларинет, флауту, харфу, виолончело…
Симфонија је композиција за симфонијски
оркестар. Има 4 става. Као музички облик који настаје у класицизму, музичари
који највише стварају овај музички облик су управо класичари. Хајдн их је
написао 104, а Моцарт 41.
Соната је композиција за соло инструмент,
најчешће клавир или два инструмента од којих је један клавир као пратећи
инструмент (соната за виолину и клавир, соната за флауту и клавир…). Такође има
3 или 4 става.
Камерна дела су композиције за камерне саставе (дуете, трија, квартете, квинтете…). Број ставова у камерним композицијама је 3 или 4. Најчешћи камерни састав у периоду класицизма био је гудачки квартет.
